Računari & ja

Nekako sam u autobiografskom delu, izostavio jedan deo svog života, koji je možda najduže trajao. I još traje. A taj deo se zove računar. A priča ide nekako ovako…

Commodore LogoPrvi računar se baš ne sećam kad sam dobio, imao sam nešto sitno godinica, možda 6 ili 7. A sećam se šta sam dobio. Commodore 16. Crni. Mislim, svi su crni, al’ ja to tad nisam znao, bilo je bitno da sam dobio nešto crno, što je cool izgledalo. Sa tako malo godina nisam baš mogao da radim nešto preterano korisno, ali su to ipak moji počeci. Igrale su se neke igrice, a sati provedeni ispred TV ekrana, prolazili su vrlo razdragano.

Onda je taj kompić crkao valjda, ili tako nešto, a za njim je došao, gle čuda, Commodore 64. Nisam ni tu bio preterano koristan, i dalje su se igrale igrice, ovog puta malo bolje, i raznovrsnije, i nije bilo mnogo premotavanja kaseta, kao na šesnaestici. da, bio sam potpuno opremljen Commodore 1541 disketnom jedinicom. Naravno, kasoš je i dalje bio neizostavni deo opreme, ali nije bio toliko korišćen. Nekad me je hvatalo doduše da ubacim onu traku za štelovanje glave, namerno raštelujem glavu, pa je ponovo štelujem. Mislim, šta reći, majstor od malih nogu :)

Onda je nastao neki period zatišja, računar nisam puno dirao, pohranili smo ga u neku ormančinu, i postepeno ga zatrpali kesama punim neke obuće i odeće. Iskren da budem, nije mi nešto preterano fali, Lego kockice su mi držale zanimaciju neko vreme.

Onda je u jednom momentu moj tadašnji (a nadam se i sadašnji, iako smo malo pogubili kontakt) najbolji drugar, tj. njegov brat, nabavio Amigu 500. Uh, koliko je tad vremena provedeno igrajući se na Amigi. Glavna zanimacija je bila igrica Lotus Esprit Turbo Challenge. Nešto kasnije, u meni se ponovo probudi interesovanje za računar, i rešim ja da ponovo krenem sa mojim Komodorom. Tad mi beše negde oko 14 leta, zima, i druga dva godišnja doba. Aktiviram ja tu arheološko nalazište Orman Za Slaganje Svega Što Se Ne Koristi, al’ nikako da ga nađem. Nekako skontam da je moj vrli mlađi brat, DAO moj računar nekom svom drugu. Auh. Preživi on nekako moj izliv besa, i lepo mi odemo kod njegovog druga da ja zaplenim moj komp nazad.

Dobijem ja tako moj komp natrag, sav hepi ga montiram kod kuće, kad ono cvrc. Nema kabla sa disketnu jedinicu. E u majčinu! Nađe onaj mali i taj kabel, donese ga burazer, kad ono, jedna džeksna slomljena. Jaoooj, namučim se ja nekako, zakrpim to, al’ nije baš radilo, tj. radilo je čitanje, al’ pisanje nikako. A drugi kabel nikako naći za kupiti. Kasoš je odavno negde bio bačen, tako da nisam imao baš neke izbore što se tiče korišćenja računara. Krenem ja tu da čitam neke knjižice koje sam dobio još onomad sa računarom, Uvod u programski jezik Basic, pa neko mašinsko programiranje za Commodore, i par sličnih naslova. I zainteresuje to mene, to – programiranje.
Commodore64

Tada je nastao moj prvi telefonski imenik. Muka jedino što ne mogu da snimim ništa. Tad je komp radio po par dana bez gašenja, dok ne isprogramiram to što sam naumio. Onda to malo koristim, pohvalim se ukućanima šta sam to cool napravio, i onda stisnem ono lepo tamno crveno dugmence sa leve strane, u narodu poznato kao reset :) Dakle, krenulo je sa telefonskim imenikom, pa sam se onda igrao sa modifikacijom slova, ubacivao naša slova i neke moje simbole, umesto predefinisanih… Pale su i prve text-based avanture, zasnovane na nekim filmovima koje sam tad gledao. Ali sve je to bilo vrlo kratkog veka, zbog nedostatka save opcije.

Nekako ubedim ja moje da mi treba drugi komp, i onda nekako od ujaka izdejstvujem da mi da neki PC koji mu je stojao u firmi. Wow, dočepao sam se prvog PC-a, 286. Herkules grafička, u narandžasto-crnoj varijanti. Al’ je radio. Tu sam se odmah dočepao QBasica, i krenuo da vidim šta sve ja to mogu da napravim. Igrale se malo i igrice, ali ništa preterano, najviše sam voleo da igram F-117A Stealth Fighter. Posle 286-ice došla je 386-ica, SX model, koji je trčao na fascinantnih 33MHz. Grafička Trident Microsystems TVGA 9000. Užas, sećam se detalja. No, i dalje me ne pušta manija programiranja, i dok su se sva normalna i dobra deca igrala napolju, ja sam sedeo u svojoj sobi i pravio neke svoje igrice, ili programe. Nekako me nikad igrice nisu privlačile za igranje, koliko za pravljenje. Nisam imao neka dostignuća, uglavnom je to bilo za ličnu upotrebu, i bilo korisno za ubijanje vremena, radoznalosti, i ostalih stvari koje valja ubijati.

Probah tad i Turbo Pascal 7, napravih svoj prvi program u njemu, nešto za crtanje pod DOS-om, sa korišćenjem miša, dabome. To je bilo skroz cool, uz Mitsumi miš koji sam pazario, došla je i disketa sa drajverima, i sa pascal unitom za korišćenje istog. Extra! Taj unit je radio sa svim miševima, ne samo sa Mitsumijem. Taj program za crtanje je inače nastao za potrebe pravljenja grafike za igricu koju sam pravio u QBasicu :)

Nisam puno obitavao u Windowsu tad, malo nešto, i isprobavao tad Visual Basic 3. Strašno kako vreme (a i verzije) leti. Win 3.1, Win 3.11, Win 95, Win 98SE, pa Win XP. Sve sam to prošao. Svašta probao, svašta čačkao i programirao. Pravio svoj shell za Windows, razne gedžete i slično. Čak sam napravio i neki alarmni sistem korišćenjem QBasica, game porta na OPTi 82c931 zvučnoj karti, i gomile kablova, prekidača i čuda. I radilo je :D

U jednom momentu sam nabavio knjigu o administraciji Red Hat Linuxa, u kojoj su bili i instalacioni CD za RH6.2 i RH7. Instalirao, bez problema, radila i grafika i sve, iako su se mnogi mučili da osposobe X da radi. Valjda su mi se sve komponente slagale sa kernelom, ko će ga znati, ništa ja nisam morao da budžim. Nisam se doduše previše zadržao na Linuxu, previše komplikovanim mi se činio. A i nije bilo Basica :)

Godinama sam se tako bavio Basic programiranjem u raznim varijantama, i pobijao teorije nekih koji su me ubeđivali da sa Basicom ne mogu da napravim ovo ili ono.

php
Onda sam pre par godina napravio izlet u PHP. Za ovaj izlet mogu da se zahvalim Slavku Derviševiću, inače mom teči (koga sam se abnormalno plašio kad sam bio mali – ničim izazvano, skroz je cool lik), kod koga sam prvi put video PHP, i zbog koga sam i krenuo da se igram sa njim. Ima tome sad već više od 5 godina, sigurno.

I tako to traje. Mislim, moje igranje PHP-om. Potpuno sam se prebacio na razvoj za web. Pre nekih 3 i kusur godina, prešao sam u potpunosti na Linux, i vrlo sam srećan i zadovoljan zbog toga. Dobio sam novu igračku, koja mi je i dan danas zanimljiva, i uvek otkrivam nešto novo. A i džabe je :) Ne moram da razmišljam da li će mi na aerodromu oduzeti laptop :P. Iako nemam laptop, a na aerodromu nisam bio od svoje 4-5 godine. Sve u svemu, pirati su ćao ;)

I tako to moje igranje računarima traje, i nema naznaka da će u skorije vreme da prestane…

3 comments to Računari & ja

  • Bas zanimljivo. Gledam danas decu od 10 do 14 godina i tako mi je zao sto ih nema vise tako zainteresovanih za programiranje…pokusavam preko ,,programiranja,, igrica ali jos uvek nisam zadovoljna jer oni to ne nastave da rade, nego cim nauce, naprave dve-tri, odu u igranje vec poznatih igrica. i bas razmisljam kako da ih motivisem …

    • todorowww

      Teško to ide… Mislim da jednostavno moraju da se rode sa tom crtom, da žele da programiraju. Ja uživam u tome. Zapravo, oduvek sam uživao u stvaranju bilo čega, iz ničega. Pa taman to bile i Lego kockice, stvarao sam. Nikad nisam pravio po prospektima, uvek sam hteo JA da napravim nešto moje. Ne znam koji je pravi recept za motivisanje omladine da se malo više zanima za programiranje. Razmišljao sam i ja dosta o tome, ali nikako da smislim nešto pametno. I dalje stanem kod onog – mora čovek da se rodi za to…

  • todorowww

    Da, da, dobra stara Galaksija :) Nju doduše nisam imao prilike da koristim, ali sam čitao o njoj. I naravno, dobro poznata, od kad je sveta i veka, podela na Komodoraše i Spektrumovce :D Koji li je bolji hehe :)

    Nadam se da će klima da se promeni, da će klinci krenuti malo više da se interesuju za računare, posebno što smo sve više okruženi njima, tužno je da ih to ne zanima, ili da je jedina zanimacija fejsbuk i igrice :(

    Vrlo sam rad da pomognem svakom u ostvarivanju cilja da se klinci zainteresuju za računare na malo naprednijem nivou… Možda zajedno i uspemo nešto :)