Kako sam napravio svoje pivo

Da, da, pročitali ste dobro. Napravio sam svoje pivo. Dobro, ne baš zapravo napravio, ali kao učestvovao sam u celom procesu. Ja i još oko 400 ljudi. I radnici pivare. I ko zna ko sve još.

Negde posle Nove godine sam skontao, odnosno moja draga je skontala, akciju Carlsberga, pod sloganom “Napravi svoje pivo“. Iskren da budem, nisam znao šta da očekujem, na sajtu me je dočekalo nekoliko tipično market-research pitanja, godine, prvo i drugo pivo, i slično. Na njih sam iskreno odgovorio, možda su me zato i zvali, nisam im se uvlačio. :) Zapravo, Lav pivo je drugo pivo za koje ću da se uhvatim, Jelen je moj prvi izbor. Tako je već duže vreme. Možda je sad preraslo i u naviku, ko zna. U svakom slučaju, prijavio sam se ja, i nakon nekoliko minuta i zaboravio. Možete da zamislite moje iznenađenje kad su me pozvali iz agencije koja im je radila kampanju, da mi kažu da sam izabran da prisustvujem ovom događaju. Pristanem naravno, jer se takva ponuda ne odbija.

Piva

Sve se odigralo u subotu, 29. januara, sa početkom u 12h. Prevoz do Čelareva obezbeđen, dovezu nas u pivaru. Prva zanimljiva stvar je da smo dobili neke narukvice, i bili podeljeni u 2 grupe, žutu i zelenu. Jebeš ga, meni zapala žuta :) Ni u jednom momentu celog događaja nije bilo fušerisanja, iako sam iskreno očekivao malo toga. Naprotiv, vrlo lepo i profi urađeno. Sam čin degustacije je trajao celih 20 do 30 minuta, probali smo nekoliko vrsta piva, ocenjivali aromu, gaziranost, gorčinu, boju… Ocenjivali smo i ime. Ne bih ovde sad navodio koja su imena bila u opticaju, recimo da je jedno bilo potpuno neprimereno pivu, i verujem da niko od nas 400 nije rekao da je dobro. Ali, recimo da je jedno od tih sample piva bilo jako, jako dobro, i svidelo mi se. Moglo bi čak i da me otrgne od Jelena, pa vi sad vidite koliko je dobro.

Da napomenem da su grupe bile odvojene, zeleni su prvo krenuli u obilazak fabrike, dok smo mi odmah prionuli na ispijanje piva, da bi se kasnije zamenili, dok su oni pili pivo, mi smo obilazili fabriku. Nakon tog kratkog obilaska, gde su nas devojke i momci iz agencije muštrali kao na vojnoj vežbi (ovde sad imamo 3 minuta, posle idemo ovamo, i za 12 minuta onamo), završili smo u Muzeju piva. Lepo zdanje. Ima svačeg interesantnog. Na žalost, fotoaparat nisam poneo, iz meni nepoznatih razloga, te nisam mogao da ovekovečim svaki korak boravka u pivari, ali su mi obećali da će mi poslati neke fotke koje su napravili za nas goste. Ne znam samo hoće biti u digitalnom formatu ili hard copy.

Dočekao nas je zabavni program, tu su bile već dve ekipe pre nas, crveni i plavi, jedni iz Beograda, jedni iz Kragujevca, ako se dobo sećam; nisam zapamtio koja je ekipa odakle. E sad, šta je poenta tih ekipa, sigurno se pitate, kao što smo se i mi pitali. Pa, svaka grupa je imala za zadatak da smisli neku himnicu za svoju grupu. Ok, Kragujevčanima i Beograđanima nije problem, imaju vremena da smisle u vožnji. A šta mi iz Novog Sada da smislimo? Pa uz svu sporu vožnju, stigli smo za 20 minuta u Čelarevo, nismo baš imali vremena za to. No, nekako smo uradili i taj deo posla, te predali himnu u ime žute ekipe.

Za vođenje programa je bio zadužen Dragan Ilić, poznatiji u narodu kao Dragan i Gorica :D Opet, sve je lepo organizovano, zanimljivo i pitko. Pilo se, jelo se, pilo se, i još malo se pilo. Pred kraj događaja je bilo čitanje tih himni, i žuta i zelena ekipa su igrale nerešeno. Trebalo bi da se te dve himne nađu na Carlsbergovom sajtu, gde će ljudi onda glasati za bolju himnu, a te ekipe će valjda da dobiju neke nagrade, bem li ga. Dodeljeno je i nekoliko nagrada, u vidu onih friz torbica za pivo, a svi ostali su dobili poklon set. Poklon set se sastoji iz kačketa, majice, trakice za mobilni/ključeve, rama za slike, otvarača za pivo… Na kraju smo se svi slikali ispred nekog huge promo bilborda, i poslali su nas kući.

Lav poklon set

Interesantno je dodati, da u tom muzeju, na prvom spratu, imaju dve stolice za masažu, nekoliko bean bagova, i neku konzolu za igranje, da li je playstation, sega, xbox, nisam zagledao. Stolicu sam naravno isprobao, 15 minuta masaže je mnooooogo prijalo. Na drugom spratu nas je dočekalo nekoliko stolova za stoni fudbal, bilijar sto, fliper aparati… Extra detalj, a ako zaposleni u pivari imaju pristup tome, onda je to savršeno mesto za rad, po uzoru na prave svetske kompanije, gde možeš malo i da iskuliraš na poslu.

Zapravo, ceo događaj je teško opisati, jednostavno ste trebali da budete tamo. Nenormalne količine pozitivne energije, druženje, nenormalne količine lepih promoterki :D Zapravo to je bio jako lep početak, jednog jako lepog dana, jer sam nakon ispijanja piva u Čelarevu, produžio na tradicionalnu proslavu tetkinog rođendana u čajniz restoran, a nakon toga na #TweetUpNS, koji se završio oko 3 i kusur izjutra… Ali to je već druga priča, za drugi post…

Interesantne informacije

Čuo sam neke interesantne podatke o pivu, da se za različita piva slad kuva na različitim temperaturama, koje se kreću od nekih 40°C a dostižu čak 100°C, a zatim se pre mešanja sa kvascem hladi na oko 15°C. Lepa temperaturna razlika. Zatim se konačni proizvod, iliti pivo, hladi na -1 do -2 °C. Hmelj igra glavnu ulogu u gorčini i ukusu piva, ali je njegov odnos u pivu zapravo vrlo mali. Ne sećam se tačno brojke, ali recimo da na količinu od 13.000 litara, ide oko 50kg hmelja. Mala količina, priznaćete. Bilo je tu još nekih informacija, ali se baš i ne sećam precizno, pa da ne lupetam. Još jedan interesantan podatak je, da je pivara Čelarevo 2010. godine proizvela negde oko 1.500.000 hektolitara piva, možda koji hektolitar preko.

20 comments to Kako sam napravio svoje pivo