O poslu, radnom mestu i tako tome…

Sad kako nam se bliži sezona štrajkova, i meni nekako počela da se vrti po glavi ta tema posla, zaposlenja, radnih mesta i sličnih čudesa. Mislio sam da možda i ja dam svoj skromni doprinos datoj temi i “histeriji” ovih dana. Ne, neću da štrajkujem, već da malo piskaram. Možda neko nešto korisno pročita.

Imao sam tu sreću, ili nesreću, da radim kod raznoraznih poslodavaca. Ali bukvalno raznoraznih. Neću tu sad poimence pisati ko je kakav, svesni su oni kakvi su, a i da ne navučem sebi neku bedu na vrat.

Šta je ono što vam je bitno kad birate posao? Da radite ono što volite? Da imate extra platu? Da su uslovi za rad dobri? Ja nekako prioritet stavljam na posao koji volim, i uslove za rad. Za platu ćemo se lako dogovoriti, ako smo svi normalni. Ja sam od onih komplikovanih ljudi, koji jako teško može da radi nešto što ne voli. U mom slučaju je to programiranje, i imam tu sreću da za sad još uvek ima posla za nas. Bilo šta drugo što nema veze sa tehnikom me ubija, ali ono, bukvalno. Dakle, prioritet je na poslu koji volim. Neću gledati i javljati se na oglase koji nemaju baš previše dodirnih tačaka sa mojim dream jobom. Realno, nema svrhe, kad ću se jako brzo smoriti, i onda mi produktivnost strmoglavo pada.

Sledeća stvar na spisku je: “uslovi za rad”. Ne tražim mnogo, ali zaista. Samo neću da sedim na drvenoj klupi bez naslona, i radim na nekom kompu pre-2000. Ne tražim ni direktorsku fotelju, kožnu, tapaciranu, od 120.000 dinara, ni neki napucani super-računar, koji je poslednji krik tehnike. Ne, samo normalna sredstva za rad, udobnu stolicu da ne ostanem bez leđa, i računar na kome mogu da otvorim par programa, i da radim 2-3 operacije odjednom, bez da štuca. Mislim da nisam jako zahtevan. Isto tako, radnu atmosferu smatram osnovnim sredstvom za rad. Ako sam okružen kretenima, jako je teško raditi, zar ne? Daklem, odlična ekipa u kancelariji/firmi je vrlo, vrlo bitna. Ne moramo da se volimo, i da izlazimo zajedno, i šta ti ja znam, ali da kad smo na poslu, imamo normalnu i kvalitetnu komunikaciju. Bez da svako o svakom misli “koji kreten jbte”.

Tek onda na red dolazi plata. Naravno da neću raditi za minimalac, nešto što znam da vredi mnogo više od ponude. Ali, kad su prethodna dva uslova ispunjena, vrlo često je i ovaj treći ispunjen, ili se lako dogovori oko njega, nikakav problem. Opet, ne tražim neke silne milione, svestan sam okruženja u kom živimo, svestan stepena nemanja para i svega toga, pa sam fleksibilan i po tom pitanju. Al’ opet, sve ima svoje granice, da me ne shvatite pogrešno.

Ne znam zapravo zašto ovo piskaram sad, nekako mi došla inspiracija. Pročitao Sandrino rešenje prosvetarskog pitanja, a i u fazi sam menjanja posla, pa sam nekako odlutao u mislima na tu stranu.

Spomenuh već, najsvežiji primer iz mog života je promena firme, koja je u toku. Napuštam RTV, i odlazim put boljih prilika. Da se ne lažemo, posao u RTV je prilično lep i lagodan, ali ima par mana. Prva je, što niko ne ceni vaš rad. Nikad nećeš napredovati, uvek ćeš ostati samo jedan od gomile fizikalaca, dok će neko drugi iznad tebe da pokupi lovorike za TVOJ rad, bez da ti i hvala kaže. To nekako najviše boli. Kad znaš da si nešto veliko uradio, a za to ne dobiješ ni hvala, a kamoli neku zahvalnicu u vidu stimulacije na platu. Atmosfera takva kakva je, nije loša, ali može da bude i bolja. Uslovi za rad, osrednji. Dok se nešto ne raspadne, nećeš dobiti novo. Otvorenost menadžmenta prema novim idejama je ravna nuli. Ništa novo ne može da prođe, i otpor novim idejama se javlja na svim nivoima, što upravljanja, što od radnika, koji su zreli za penziju, i ne pada im na pamet da uče sad nešto novo. Shvatim ja jako brzo da to nije mesto za mene, ali kao, ajde, ćuti, radi, koliko ljudi je bez posla u ovom momentu, a ti kukaš tu. Long-distance veza takođe traži određene finansije, i ja tu kao ćutim i radim. Ne kažem, uradio sam par interesantnih stvari, koje nikad ovako ne bih sam uradio, i ne bih ni znao da umem da ih uradim, da nije bilo RTV-a. I na tome im hvala. Ali došlo je vreme da se rastajemo. Ne mogu da radim u okruženju koje se kreće brzinom puža, u kome se svaka odluka prežvaće 18 puta, i u kom direktor 15 puta dnevno menja svoje mišljenje. Jednostavno, takvo okruženje odnosi previše energije na nepotrebne stvari.

Nova firma je sušta suprotnost RTV-u. Radi se brzo, stalno se nešto novo radi, i nema premišljanja koje traje 15 dana. Odluke padaju odmah, i odmah se kreće u realizaciju. Prava stvar za programere, uvek u pokretu, i stalno nešto novo. Radna atmosfera i uslovi za rad odlični. Jeste da radim na Macu, kojeg baš ne volim, ali spravica radi posao kako treba, nema štuckanja (mnogo). Muzika ceo dan svira, imamo organizovan kuvani ručak, što je extra, i ljudi su skroz cool. Da ne bude da se sad šlihtam ili uvlačim, jer će sigurno neko od njih, ako ne i svi pročitati ovo :) Samo pišem kakvo je stanje stvari. Sve bitne stavke su se poklopile. Okružen sam ljudima sa kojima mogu da se našalim, zavitlavam, ali i sa kojima može ozbiljno da se razgovara kad je vreme za to. I može da se računa na njihovu pomoć, ako negde zapne. Pravi tim, i pravi timski rad. Sa namerama da se približi Googlu kad je radna atmosfera u pitanju :)

Već sam pisao u mom prvom pivskom postu, kako izgleda u Carlsbergovoj pivari u Čelarevu. Ako je sve ono što smo videli na raspolaganju zaposlenima, to je idealno mesto za rad. Radnicima je zapravo vrlo malo potrebno da budu zadovoljni, i to je ono što većina poslodavaca u Srbiji ne vidi. Samo želimo da imamo normalne i pozitivne uslove za rad, opuštenu atmosferu, bez nepotrebnih pritisaka. Razumem ja pritisak kad je deadline u pitanju, ali hej, nije svaki sekund deadline, daj pusti radnika malo da se opusti, da se ispruži, da protegne noge… Bolje će raditi.

Da se razumemo, ne kažem da će programer da radi za 20.000 u super cool atmosferi, i bude presrećan – neće! Samo kažem, da sam uveren da bi 90% nas pristalo da radi u firmi koja ima jako dobre uslove za rad i dobru radnu atmosferu, a platu nižu za par hiljada, nego na nekom super plaćenom radnom mestu, a sa očajnim uslovima za rad i radnom atmosferom. Da ne shvati neko ovo moje pisanje kao poziv na smanjenje plata! Ali kad moram da biram između dobre plate i psihičke torture, i malo manje plate i očuvanja mentalnog zdravlja, biram ovo poslednje.

Shvatio sam da ipak, iako imamo abnormalno veliki broj nezaposlenih, zarad svog mentalnog zdravlja, moram da filozofiram, bar donekle. Mada, promenu posla i ne smatram filozofiranjem, smatram to normalnim tokom evolucije nečije ličnosti. Kroz godine rastemo, menjamo se, napredujemo na svim planovima, pa je normalno da nam i radno mesto ponekad postane tesno, ili jednostavno prestane da bude tako zanimljivo kao što je na početku izgledalo…

Šta je ono što vas opredeljuje za posao – vrsta posla, radni uslovi i atmosfera, plata? Koji je vaš dream job? Ostavljajte komentare, i kao što je rekao Ivan “vas ne košta ništa da ostavite komentar, a nama blogerima znači puno” :)

14 comments to O poslu, radnom mestu i tako tome…

  • dream job? at google! :))

    šalu na stranu, iako zapravo nije šala, samo nažalost nerealni san, manje-više sam saglasna sa tobom u tome šta očekujem od posla.
    nažalost, kreativnost se jako sputava u srbiji, na sve moguće strane i u svim mogućim poljima – doživljavala sam da su mi ideje odbijane, samo jer se nadređeni nije sam setio toga, pa mu se nije dopalo da nekom iznad sebe kaže da ima nekog ispod sebe ko misli više/bolje/drugačije od njega.

    tražim da me poštuju kao čoveka, ženu, devojku, osobu, ličnost – na svim poljima. da ispoštuju moje potrebe, prava, ali i obaveze.
    da mi kuvanje kafe nekom od kolega ne bude obaveza i nužno zlo, nego navika – kad kuvam i sebi, da skuvam još nekom, ko će sledeći put to isto uraditi.
    da mi prihvatanje tuđeg posla ne bude ustaljena obaveza, jer radim brže, a podjednako kvalitetno nego neko drugi, pa pri tome obavljam često i dvostruko više posla, a bivam plaćena isto.

    da mi na 4x: idemo brže, moramo brže, nije dovoljno dobro, može još bolje! kažu samo jednom: super je.

    • todorowww

      Pa da, nemamo mi neke nerealne zahteve, samo što je i to malo što tražimo, previše u Srbiji. Na žalost. Čim je neko bolji, na bilo koji način, odmah ga lupaj po glavi, šta se on pravi pametan. Oteće mi posao!

      Samo tražim malo poštovanja, i priznanje za svoj rad. Nismo svi jednaki, i kako sam ja pametniji i bolji od nekog, tako isto postoji neko pametniji i bolji od mene. I neču se buniti da ima veću platu. Naprotiv, to će mi biti dodatna motivacija da budem još bolji!

  • Debeli

    Priznaj da si pobegao od Džove! :D

  • Ja sam Džova i svi beže od mene!

  • [...] This post was mentioned on Twitter by Uroš Zdravković and Slobodan Todorov, SKRATI LINK (SKR.rs). SKRATI LINK (SKR.rs) said: O poslu, radnom mestu i tako tome… : TodoroWWW.Net – http://skr.rs/45Z #SKRrs [...]

  • pucheveza

    Ajde, Dzowo, dođi…ajde, isplači se, otvori dušu… :))))
    Pa doooći će Sloba, viđaćete se, po presudi mondays & fridays, ali dogovorićemo se k'o ljudi, pa može da te pokupi kad god hoće, samo da te vrati na vreme. :))))

  • todorowww

    Smeta, kako da ne smeta. Takve stvari isto bole, kad imaš nekog slackera pored sebe, ili još gore, kad ti je šef slacker, i šlepa se na tvoj rad, i sve to predstavlja kao svoje delo. Od toga mi iskoči ona vena na čelu i počne jako da pulsira!