Uvek krene od jaja, zar ne?

Spremno za jesti

Spopala me glad sinoć. Baš neka velika. Mada, mene uvek spopada glad. Gurman sam. Veliki. I po ljubavi prema hrani, a bome i po fizici, da ne kažem, gabaritima. Jedinu mana u tim mojim izjedanjima predstavlja činjenica da me često mrzi da spremim sebi nešto ljudski. Obićno se svede na “parče ‘leba k’o sikirom odsečeno”, i nekoliko šnitova slanine, pečenice, kobasice, ili čega već ima u frižideru. Često tu zaluta i malo majoneza, neka pavlaka, puter, ili tako nešto, čisto da ne bude suvo.

I tako, dođem ja sinoć na genijalnu ideju da si spremim jaja. Nisam baš ‘davno. Kokošija dabome. Nojeva []